IN MEMORIAM: Svetlana Gajinov Nogo

Svetlana Gajinov Nogo sa narodila 10. februára 1960 v Kulpíne. Ukončila Filozofickú fakultu v Novom Sade, smer Juhoslovanskej a všeobecnej literatúry. Postgraduálne štúdium zapísala v roku 1987 na Filologickej fakulte v Belehrade. Písala poéziu a maľovala. Vydala básnické zbierky Prostori Materije, Kolesnica, Liturgike, Abis a V´les knjiga. Mala niekoľko samostatných výstav obrazov a kresieb a zúčastňovala sa aj na kolektívnych výstavách. Bola členkou kulpínskej výtvarnej skupiny KEBY. Žila v Báčskom Petrovci a pracovala na Základnej škole Jana Amosa Komenského v Kulpíne, na ktorej od roku 1993 dva mandáty bola aj riaditeľkou školy. Aktívne sa zapájala do práce Srbskej pravoslávnej cirkvi a vyučovala pravoslávne náboženstvo.

 

IN MEMORIAM: Svetlana Gajinov Nogo

 

СВЕТЛАНА ГАЈИНОВ-НОГО

ЧАК НИ ТИШИНЕ...

А умире се сваког часа брзо, и у лету попут Белог ангела
Е, који сагоре в светлост небесних орлова
ко на властитој ватри.
Гле, бди окат.
А моје очи шупаље. Спремне, зар за толику немоћ?
Ослушкујем ћутања и саблазни ноћи.
Бездно одјека шума било каквог
чак ни тишине... нигде,
никог.

*
Око вечног стабла окраћале сени тихују в равници
пре, мачеви зоре. Згубише се риме в чудних миловањах
в ткању златном самцијатог звука... бруј срца ми.
Јал'в сазвежђу ком, јал' кроз ваздух струјим
од невере орла, ех дремнога ока
за осмех дрвета можно
за осмех ва
ицтину.

*
Но умех ли, да се одаљим од чудног цвркута,
од свица в травах с вечери до сванућа, и нелетевша
птица гргурава.
Од поја милог плавих крила, ил укус душе в
крошњах јуродива, силна. Но умех ли,
од звезде снуле зелене
бити још и још
тиша, ах?!

Pohreb Svetlany Gajinov Nogo bude 20. mája 2017 o 13. h v Kulpíne na pravoslávnom cintoríne.

Česť jej pamiatke!