Srpska pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva

Crkva
  
Српска православна црква - из 1813. године
 
Српска православна црква изграђена је, на темељима прве цркве, 1813. године. Изграђена је у барокном стилу као и све цркве тога времена у Хабзбурској монархији, јер су Аустријанци очекивали да ће све православце и протестанте током времена покатоличити.
Олтар је рађен нешто касније и израдио га је сликар Јован Кљајић. Рађен је у периоду од 1846. до 1862.године. Његова изградња тако дуго траје зато што су у току револуције 1848/49 радови прекинути а после револуције почиње економско слабљење породице Стратимировић, која је радове финансирала.
Олтар је јединствен на нашим просторима, јер садржи осим икона 12 апостола и иконе 4 велика и 12 малих пророка.
 
  Pаданов Тодор, професор
 
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН
 
    Свака православна црква има своје нарочито име, које добија по ономе светитељу, коме је посвећена. Православне цркве се посвећују имену Божјем, Пресветој Богородици и другим светитељима. Тај светитељ је заштитник те цркве. Он је посредник између Бога и цркве као и житеља тога места. Црквена слава је слава града (места) и славе је заједно, сви православни хришћани.
   
Кулпинска православна црква је посвећена Вазнесењу Господа Исуса Христа. То је празник, који је у народу познат и као Спасовдан. Након Васкрсења, Господ Исус Христ је још 40 дана боравио на земљи са својим апостолима а 40-тог дана вазнео се на небо и тиме завршио свој земаљски живот. Својим Вазнесењем, Христ нам је показао како ћемо се и ми вазнети на небо у Царство небеско, уколико будемо следили његову науку.
    У спомен на овај догађај у свакој православној цркви служе се свечане литургије, као и литије (опходи око цркве ) уз молитве и певање свечаних песама (тропари) који су посвећени одређеном  светитељу - заштитнику. Тога дана житељи места, у своје домове често примају госте, као сваког добронамерног путника.
    Спасовдан је честа слава сточара и ратара, и слави се увек у четвртак, 40 дана након Васкрса.
 
Професор Светлана Гајинов Ного
 
 

Crkva

 
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg Kulpinu (Srednja Bačka)
 
crkva
 
Pravoslavna crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Kulpinu izgrađena je 1813.godine na mestu tada stare crkvice, zahvaljujući ktitorstvu porodice Stratimirović.
 
''Ikonostas u crkvi delo je čuvenog ikonopisca Jovana Kljajića. To je delo jedinstvene lepote, bez premca, kakvog nema ni u jednoj vojvođanskoj crkvi. Mnogi članovi čuvene porodice Stratimirović, koja je bila perjanica srpske vojne i crkvene aristokratije u Habsburškoj monarhiji, sahranjeni su u porti ove crkve. Podsetimo da je Mitropilit Stefan Stratimirović, rođen 1757.godine u Kulpinu, bio karlovački mitropolit od 1790. Do 1836. godine i dugogodišnji duhovni starešina srpskog naroda i crkve u Vojvodini. U Kulpinu je rođen i Georgije Branković, mitropolit karlovački i srpski patrijarh od 1890. do 1907.godine. On je izgradio Patrijaršijski dvor I Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, osnivač je prve srpske ženske škole u Kulpinu i ktitor više škola po vojvođanskim mestima.''
 
Kulpin je verovatno bio nastanjen u periodu Ugarskog kralja Bele IV (1235-1270), jer je dospelo u posed porodice Poš donacijom kralja. Po Mađarskim izvorima ovo mesto se spominje između 1345-1348 kao Kurpee, a godine 1418. i 1442. sa imenom Kwalpi kao naselje u županiji Bač. U doba turske okupacije mađarsko stanovništvo je napustilo naselje. Srbi su zaposeli napušteno naselje i od tada mu je ime promenjeno u Kulpin. Na kraju turske ere Kulpin postaje pustara koju je kasnije u svoj posed uzela bačkopalanačka vojnokrajiška vojska. Godine 1718. kulpinska pustara pripada novoj bodroškoj županiji. U to doba prema crkvenom popisu ovde je bilo 105 kuća ili porodica. Kulpinska pustara pripadala je 1737. godine iločkoj baronici Bernjaković. Po srpskim izvorima Kulpin se pominje među mestima koja je u Ugarskoj držao u prvoj polovini 15. veka Đurađ Branković.
 
Porodica Stratimirović je dobila je uz titulu plemića Kulpin sa10.000 jutara zemlje od Marije Terezije. Za sebe su zadržali 3.200 jutara a ostala zemlja podeljena je novodoseljenim porodicama (oko 200) iz Hercegovine koje su Stratimirovići naknadno naselili.
 
Nije sporna činjenica da su današnji Kulpin osnovali Stratimirovići. Bogić Vučković Stratimirović je 1737. godine, u rodnoj Hercegovini, s braćom podigao ustanak, pomažući austrijsku vojsku u ratu s Turcima. Kao carski izraz zahvalnosti, Stratimirovići su, po dolasku u Bačku, najpre primili vlastelinstvo u Sirigu, a nakon što je to imanje pripalo bačkim vladikama, dodeljen im je Kulpin.
 
Стратимировићи су по крви и племство од доба Немањића, а сматра се да имају и немањићке крви по женској линији.
 
Изуградили су два дворца, у парковском окружењу. Крајем XIX века власници поседа постали су велепоседници Дунђерски. Мањи, „Стари каштељ“ је у оронулом стању. Већи дворац је добио данашњи изглед после рестаурације 1912. (Дворци се назиру на сликама са крстом у парку испред цркве).
 
Iz ove porodice bilo je više obrazovanih i značajnih ljudi, najistaknutiji su Stevan i Đorđe Stratimirović. Stefan Stratimirović je bio karlovački mitropolit u vreme careva Leopolda II i Franje I, ali i u vreme Prvog i Drugog ustanka Srba, kada je svojom veštom i pronicljivom politikom pomagao borbi srpskog naroda. Mitropolit Stratimirović sastavio je odmah po izbijanju srpskog ustanka 1804. jedan precizan politički plan o oslobođenju srpskog naroda i poslao ga ruskom caru Aleksandru I na uvid. Stefan Stratimirović je rođen 27. decembra 1757. godine u Kulpinu u poznatoj srpskoj porodici, koja je u vreme Druge seobe napustila Hercegovinu i od bečkog dvora plemićki posed i time stekla ugarski plemićki status. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Segedinu i Vacu. U zvanju mitropolita ostao je više od 45 godina, od oktobra 1790. godine do septembra 1836. godine. Njegovom zaslugom osnovana je prva srpska gimnazija u Sremskim Karlovcima (1791), prva srpska pravoslavna bogoslovija (1794), učiteljska škola u Sentandreji (kasnije preseljena u Sombor - 1812), ikonopisačka škola u Sremskim Karlovcima (1809). Sahranjen je u Sabornoj crkvi u Sr. Karlovcima.
 
Ђорђе Стратимировић (7. фебруар 1822. године, Нови Сад – 15. децембар 1908. године Беч) био је командант српске војске у мађарској Буни против Аустрије1848. године у којој су се Срби борили против Мађара а за сопствени национални статус у Аустрији, из чега је проистекло Војводство Србија, односно Српско Војводство -Војводина.
 
Око цркве је више надгдобних споменика – колико сам видео, сви припадају члановима породице Стратимировић. На споменицима су уклесани племићки грбови, а уз имена обично стоји 'Кулпински'.
Село Кулпин се налази у Средњој Бачкој, у близини Бачког Петровца.
 
groblje
 
www.pravoslavlje.nl  

urad

Letmo

Mariena Czoczeková-Eichardtová (1892-1972)
...
Vankúšik pod hlavou
budem mať zo žiaľov;
na rakve kvietky –
to budú spomienky.
A plachty z bôľu
skryjú družku svoju.
Boli sme, bôľ a ja,
boli sme druhovia,
spolu sme chodili
cez žitia údolia.

Nebo ma oplače
pokropí ma lejak,
na cintorín odprevadí
studený severák.

(úryvok z básne Môj pohreb)

 

Posledné články