Srpska pravoslavna crkva

Srpska pravoslavna crkva

Crkva
  
Српска православна црква - из 1813. године
 
Српска православна црква изграђена је, на темељима прве цркве, 1813. године. Изграђена је у барокном стилу као и све цркве тога времена у Хабзбурској монархији, јер су Аустријанци очекивали да ће све православце и протестанте током времена покатоличити.
Олтар је рађен нешто касније и израдио га је сликар Јован Кљајић. Рађен је у периоду од 1846. до 1862.године. Његова изградња тако дуго траје зато што су у току револуције 1848/49 радови прекинути а после револуције почиње економско слабљење породице Стратимировић, која је радове финансирала.
Олтар је јединствен на нашим просторима, јер садржи осим икона 12 апостола и иконе 4 велика и 12 малих пророка.
 
  Pаданов Тодор, професор
 
ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ - СПАСОВДАН
 
    Свака православна црква има своје нарочито име, које добија по ономе светитељу, коме је посвећена. Православне цркве се посвећују имену Божјем, Пресветој Богородици и другим светитељима. Тај светитељ је заштитник те цркве. Он је посредник између Бога и цркве као и житеља тога места. Црквена слава је слава града (места) и славе је заједно, сви православни хришћани.
   
Кулпинска православна црква је посвећена Вазнесењу Господа Исуса Христа. То је празник, који је у народу познат и као Спасовдан. Након Васкрсења, Господ Исус Христ је још 40 дана боравио на земљи са својим апостолима а 40-тог дана вазнео се на небо и тиме завршио свој земаљски живот. Својим Вазнесењем, Христ нам је показао како ћемо се и ми вазнети на небо у Царство небеско, уколико будемо следили његову науку.
    У спомен на овај догађај у свакој православној цркви служе се свечане литургије, као и литије (опходи око цркве ) уз молитве и певање свечаних песама (тропари) који су посвећени одређеном  светитељу - заштитнику. Тога дана житељи места, у своје домове често примају госте, као сваког добронамерног путника.
    Спасовдан је честа слава сточара и ратара, и слави се увек у четвртак, 40 дана након Васкрса.
 
Професор Светлана Гајинов Ного
 
 

Crkva

 
Crkva Vaznesenja Gospodnjeg Kulpinu (Srednja Bačka)
 
crkva
 
Pravoslavna crkva Vaznesenja Gospodnjeg u Kulpinu izgrađena je 1813.godine na mestu tada stare crkvice, zahvaljujući ktitorstvu porodice Stratimirović.
 
''Ikonostas u crkvi delo je čuvenog ikonopisca Jovana Kljajića. To je delo jedinstvene lepote, bez premca, kakvog nema ni u jednoj vojvođanskoj crkvi. Mnogi članovi čuvene porodice Stratimirović, koja je bila perjanica srpske vojne i crkvene aristokratije u Habsburškoj monarhiji, sahranjeni su u porti ove crkve. Podsetimo da je Mitropilit Stefan Stratimirović, rođen 1757.godine u Kulpinu, bio karlovački mitropolit od 1790. Do 1836. godine i dugogodišnji duhovni starešina srpskog naroda i crkve u Vojvodini. U Kulpinu je rođen i Georgije Branković, mitropolit karlovački i srpski patrijarh od 1890. do 1907.godine. On je izgradio Patrijaršijski dvor I Bogosloviju u Sremskim Karlovcima, osnivač je prve srpske ženske škole u Kulpinu i ktitor više škola po vojvođanskim mestima.''
 
Kulpin je verovatno bio nastanjen u periodu Ugarskog kralja Bele IV (1235-1270), jer je dospelo u posed porodice Poš donacijom kralja. Po Mađarskim izvorima ovo mesto se spominje između 1345-1348 kao Kurpee, a godine 1418. i 1442. sa imenom Kwalpi kao naselje u županiji Bač. U doba turske okupacije mađarsko stanovništvo je napustilo naselje. Srbi su zaposeli napušteno naselje i od tada mu je ime promenjeno u Kulpin. Na kraju turske ere Kulpin postaje pustara koju je kasnije u svoj posed uzela bačkopalanačka vojnokrajiška vojska. Godine 1718. kulpinska pustara pripada novoj bodroškoj županiji. U to doba prema crkvenom popisu ovde je bilo 105 kuća ili porodica. Kulpinska pustara pripadala je 1737. godine iločkoj baronici Bernjaković. Po srpskim izvorima Kulpin se pominje među mestima koja je u Ugarskoj držao u prvoj polovini 15. veka Đurađ Branković.
 
Porodica Stratimirović je dobila je uz titulu plemića Kulpin sa10.000 jutara zemlje od Marije Terezije. Za sebe su zadržali 3.200 jutara a ostala zemlja podeljena je novodoseljenim porodicama (oko 200) iz Hercegovine koje su Stratimirovići naknadno naselili.
 
Nije sporna činjenica da su današnji Kulpin osnovali Stratimirovići. Bogić Vučković Stratimirović je 1737. godine, u rodnoj Hercegovini, s braćom podigao ustanak, pomažući austrijsku vojsku u ratu s Turcima. Kao carski izraz zahvalnosti, Stratimirovići su, po dolasku u Bačku, najpre primili vlastelinstvo u Sirigu, a nakon što je to imanje pripalo bačkim vladikama, dodeljen im je Kulpin.
 
Стратимировићи су по крви и племство од доба Немањића, а сматра се да имају и немањићке крви по женској линији.
 
Изуградили су два дворца, у парковском окружењу. Крајем XIX века власници поседа постали су велепоседници Дунђерски. Мањи, „Стари каштељ“ је у оронулом стању. Већи дворац је добио данашњи изглед после рестаурације 1912. (Дворци се назиру на сликама са крстом у парку испред цркве).
 
Iz ove porodice bilo je više obrazovanih i značajnih ljudi, najistaknutiji su Stevan i Đorđe Stratimirović. Stefan Stratimirović je bio karlovački mitropolit u vreme careva Leopolda II i Franje I, ali i u vreme Prvog i Drugog ustanka Srba, kada je svojom veštom i pronicljivom politikom pomagao borbi srpskog naroda. Mitropolit Stratimirović sastavio je odmah po izbijanju srpskog ustanka 1804. jedan precizan politički plan o oslobođenju srpskog naroda i poslao ga ruskom caru Aleksandru I na uvid. Stefan Stratimirović je rođen 27. decembra 1757. godine u Kulpinu u poznatoj srpskoj porodici, koja je u vreme Druge seobe napustila Hercegovinu i od bečkog dvora plemićki posed i time stekla ugarski plemićki status. Gimnaziju je pohađao u Novom Sadu, Segedinu i Vacu. U zvanju mitropolita ostao je više od 45 godina, od oktobra 1790. godine do septembra 1836. godine. Njegovom zaslugom osnovana je prva srpska gimnazija u Sremskim Karlovcima (1791), prva srpska pravoslavna bogoslovija (1794), učiteljska škola u Sentandreji (kasnije preseljena u Sombor - 1812), ikonopisačka škola u Sremskim Karlovcima (1809). Sahranjen je u Sabornoj crkvi u Sr. Karlovcima.
 
Ђорђе Стратимировић (7. фебруар 1822. године, Нови Сад – 15. децембар 1908. године Беч) био је командант српске војске у мађарској Буни против Аустрије1848. године у којој су се Срби борили против Мађара а за сопствени национални статус у Аустрији, из чега је проистекло Војводство Србија, односно Српско Војводство -Војводина.
 
Око цркве је више надгдобних споменика – колико сам видео, сви припадају члановима породице Стратимировић. На споменицима су уклесани племићки грбови, а уз имена обично стоји 'Кулпински'.
Село Кулпин се налази у Средњој Бачкој, у близини Бачког Петровца.
 
groblje
 
www.pravoslavlje.nl  

urad

Letmo

Zlatko Benka (1951)
Najvyšší čas (úryvok)

Najvyšší čas je čas dnešný
čo dovoľuje klíčeniu
lomcovať nami ako víchor
Sebou už nemôžeme byť
nech dnešok
akokoľvek páchne zajtrajškom
Len skrze slovo sa púšťame na púť
na cestu mladučkú
kľukatiacu sa veselo
po veľkej dlani sveta
Do hlbokého snehu neba
raz navždy vyrúbanej
Najvyšší čas až zajtra
keď zo sna vystúpime
a rovno na dúhu

Posledné komentáre

Posledné články