Arheološki nalaz u Kulpinu

Arheološki nalaz u Kulpinu

ARHEOLOŠKI NALAZ U KULPINU
 
nadoba
 
Iz aspekta izučavanja nastanka agrokulture Panonske nizije, a užem smislu područja današnje Vojvodine, od praistorije sve do današnjeg dana je veoma interesantno.
Znamo da su na ovim područjima već u kamenom dobu (neolitu) oko 6.000 – 4.500 godine p.n.e. na uzvišenjima i obalama reka bila pogodna mesta za naseljavanje ljudi. Ovi predeli pružali su povoljne uslove za ekstenzivnu zemljoradnju i inicijalno stočarstvo.
Od kultura - prema arheološkoj terminologiji - STARČEVAČKA, u svom najranijem stadijumu, ukazuje na stalno-sedelački život, a to su elementi oformljenih zemljoradničko-stočarskih zajednica. Na tom području ( sa Kulpinom ) najbliži dodirni nalazi su sa lokaliteta u Deronjama i Odžacima.
Kasniji period ( Vinčanska kultura ) može se smatrati kao period „intenzivne zemljoradnje i stočarstva na ovim područjima“ gde se stvara i prava osnova za pra - agrokulturu.
Medjutim, u vezi sa keramičkim nalazom – ili bolje rečeno nalazima – pronadjenim u Kulpinu, treba skrenuti pažnju na sledeće:
  • fragmenti keramike pronadjeni su, na relativno maloj dubini, svega oko 60-70 cm dubine
  • veliki deo pronadjenih fragmenata, po strukturi materijala i izgledu, verovatno pripadaju istoj posudi
Na osnovu tipoloških indikacija, pretpostavlja sed a su keramički fragmenti iz ranog metalnog doba ( eneolit ), oko 3.200 god p.n.e. Prilikom prvobitnog pregleda celokupnog nalaza, ustanovljeno je da je posuda sa cilindričnim vratom, kružnog oboda, oblik bikoničan, dno je relativno malo a sa obe strane posude nalaze se po dve horizontalne drške.
Pojavom i upotrebom metala, na prelazu iz IV u III milenijum ( rano metalno doba – bakarno doba, 3.200 – 2.000 god. p.n.e. ) na ovim prostorima, dešavale su se velike promene u načinu života i ekonomici ljudi.
Uprkos očekivanju da će upotreba metala doprineti, u velikoj meri, razvoju zemljoradnje, to se izgleda nije desilo. Za razliku od zemljoradničkih neolitskih kultura, nove migracione kulture, su svoju egzistenciju zasnivale na stočarstvu. Nosioci ovih kultura su i nosioci progresa, samim tim što su u svom kretanju dolazili u dodir sa drugim kulturama i preuzimali nova saznanja.
Na ovim prostorima izdvajaju se kulture autohtonog karaktera ( Tisapolgar, Bodrogkerestur i nešto manje Salkuca i Vojska-Hunjadhalom ) i kulture migracionog karaktera ( Černovoda, Boleraz, badenska, kostolačka i vučedolska ).
Posle velikih pomeranja, koja su se desila u ranom i srednjem bakarnom dobu, u poznoj fazi ovog perioda, dolazi do formiranja stalnih , dugotrajnih naselja. Ova naselja imaju trajan karakter. Podižu se objakti od pletera i lepa, koja se više puta obnavljaju. Sve ovo potvrdjuje promenu načina življenja i ekonomiku stanovništva ovih naselja. Zemljoradnja ponovo dolazi u prvi plan potiskujući nomadsko stočarenje.
Osim same posude, koja je sada posle konzervatorsko-restauratorskog tretmana, u celosti pred nama, interesantni su i veoma značajni nalazi fragmenata tzv. kućnog lepa.
To su zapravo, u vatri pečeni otisci zemljanih otisaka, koji potiču sa obloženog „zida“ objekata. To dokazuje da u blizini pronadjenih fragmenata keramike, verovatno se nalazi i neki objakt-stanište, a u širem smislu i neko naselje.
Sve što smo izložili veoma je interesantno u odnosu na naselje Kulpin. Do sada znamo da se naselje Kulpin, u istorijskim izvorima, najranije pominje u XIII veku. Medjutim, ovaj i slični nalazi ukazuju na to, da je ovo područje mnogo ranije bilo pogodno za ljudsko stanište.

Letmo

Michal Babinka (1927 – 1974)

Priestor

...Toto je poradím nenaznačený svetadiel
zemegule leta:
tá vzletná letmosť perleťová
výkričník číchsi enigiem a sena
tá radosť rozhrabaná v znení
niečieho srdca
a rúk

To je už iba sen
a raz aj tuhé
zomieranie

 

Posledné komentáre

Posledné články