Arheološki nalaz u Kulpinu

Arheološki nalaz u Kulpinu

ARHEOLOŠKI NALAZ U KULPINU
 
nadoba
 
Iz aspekta izučavanja nastanka agrokulture Panonske nizije, a užem smislu područja današnje Vojvodine, od praistorije sve do današnjeg dana je veoma interesantno.
Znamo da su na ovim područjima već u kamenom dobu (neolitu) oko 6.000 – 4.500 godine p.n.e. na uzvišenjima i obalama reka bila pogodna mesta za naseljavanje ljudi. Ovi predeli pružali su povoljne uslove za ekstenzivnu zemljoradnju i inicijalno stočarstvo.
Od kultura - prema arheološkoj terminologiji - STARČEVAČKA, u svom najranijem stadijumu, ukazuje na stalno-sedelački život, a to su elementi oformljenih zemljoradničko-stočarskih zajednica. Na tom području ( sa Kulpinom ) najbliži dodirni nalazi su sa lokaliteta u Deronjama i Odžacima.
Kasniji period ( Vinčanska kultura ) može se smatrati kao period „intenzivne zemljoradnje i stočarstva na ovim područjima“ gde se stvara i prava osnova za pra - agrokulturu.
Medjutim, u vezi sa keramičkim nalazom – ili bolje rečeno nalazima – pronadjenim u Kulpinu, treba skrenuti pažnju na sledeće:
  • fragmenti keramike pronadjeni su, na relativno maloj dubini, svega oko 60-70 cm dubine
  • veliki deo pronadjenih fragmenata, po strukturi materijala i izgledu, verovatno pripadaju istoj posudi
Na osnovu tipoloških indikacija, pretpostavlja sed a su keramički fragmenti iz ranog metalnog doba ( eneolit ), oko 3.200 god p.n.e. Prilikom prvobitnog pregleda celokupnog nalaza, ustanovljeno je da je posuda sa cilindričnim vratom, kružnog oboda, oblik bikoničan, dno je relativno malo a sa obe strane posude nalaze se po dve horizontalne drške.
Pojavom i upotrebom metala, na prelazu iz IV u III milenijum ( rano metalno doba – bakarno doba, 3.200 – 2.000 god. p.n.e. ) na ovim prostorima, dešavale su se velike promene u načinu života i ekonomici ljudi.
Uprkos očekivanju da će upotreba metala doprineti, u velikoj meri, razvoju zemljoradnje, to se izgleda nije desilo. Za razliku od zemljoradničkih neolitskih kultura, nove migracione kulture, su svoju egzistenciju zasnivale na stočarstvu. Nosioci ovih kultura su i nosioci progresa, samim tim što su u svom kretanju dolazili u dodir sa drugim kulturama i preuzimali nova saznanja.
Na ovim prostorima izdvajaju se kulture autohtonog karaktera ( Tisapolgar, Bodrogkerestur i nešto manje Salkuca i Vojska-Hunjadhalom ) i kulture migracionog karaktera ( Černovoda, Boleraz, badenska, kostolačka i vučedolska ).
Posle velikih pomeranja, koja su se desila u ranom i srednjem bakarnom dobu, u poznoj fazi ovog perioda, dolazi do formiranja stalnih , dugotrajnih naselja. Ova naselja imaju trajan karakter. Podižu se objakti od pletera i lepa, koja se više puta obnavljaju. Sve ovo potvrdjuje promenu načina življenja i ekonomiku stanovništva ovih naselja. Zemljoradnja ponovo dolazi u prvi plan potiskujući nomadsko stočarenje.
Osim same posude, koja je sada posle konzervatorsko-restauratorskog tretmana, u celosti pred nama, interesantni su i veoma značajni nalazi fragmenata tzv. kućnog lepa.
To su zapravo, u vatri pečeni otisci zemljanih otisaka, koji potiču sa obloženog „zida“ objekata. To dokazuje da u blizini pronadjenih fragmenata keramike, verovatno se nalazi i neki objakt-stanište, a u širem smislu i neko naselje.
Sve što smo izložili veoma je interesantno u odnosu na naselje Kulpin. Do sada znamo da se naselje Kulpin, u istorijskim izvorima, najranije pominje u XIII veku. Medjutim, ovaj i slični nalazi ukazuju na to, da je ovo područje mnogo ranije bilo pogodno za ljudsko stanište.

Letmo

Tomáš Čelovský (1958)

Objavy

Bola to zaujímavá hra
Nakúkať zvedavo
životu do karát
sám
Priúčať sa pravidlám hry
s pocitom dieťaťa
čo prvýkrát vyšlo na povalu
A nakoniec zistiť
že môžeš získať hociktorú kartu
Iba jednu nie

Tým posledným tromfom
čo si ho skrýva v rukáve
so sebavedomým úsmevom
tým ťa nakoniec dorazí

No predsa hráš
Inak nemožno
Hráš
teda si

 

Posledné komentáre

Posledné články