Kratak pregled istorije

Kratak pregled istorije Kulpina

Erb Kulpina
 
KРАТАК ПРЕГЛЕД ИСТОРИЈЕ КУЛПИНА
 
Данашња Војводина некада је била изразито мочварна са редовном појавом (у пролеће и јесен) подземних вода. Тек у новије доба прокопавањем канала, Бачка добија данашњи изглед.
Зато су у старом и средњем веку насеља грађена на извишењима. Кулпин са околином је за наше Бачке појмове доста високо постављен, а највиша тачка је узвишење „Клиса“, западно од данашњег Кулпина (89 метара надморске висине). Тамо се налазило прво кулпинско насеље. Најстарији запис о Кулпину датира од 28.фебруара 1345. године*. Становници овог Кулпина су живели у земуницама и бавили се сточарством, ловом и риболовом. Касније се Кулпин више пута помиње у различитим историјским списима. Више пута је био опустошен од стране Турака а једном и од татарских хорди. Локација места се више пута мењала – „Клиса“, „Вињичке“, „Пескара“ увек приликом новог насељавања.
Нова историја Кулпина почиње 10. јула 1745 године, када браћа Стратимировић оснивају данашњи Кулпин. **Они са собом доводе око 200 српских породица.
О доласку првих Словака у Кулпин немамо тачних података. Први пут у неком документу, Словаци се у Кулпину помињу 1758. године. Историчари су мишљења да су се први Словаци у Кулпин доселили три године раније; но то су само претпоставке. Битно је да су Срби и Словаци сво време живели у добрим односима.
Породица Стратимировић је дала више историјских личности - : Митрополит Стеван Стратимировић, Ђорђе Стратимировић - командант српске војске у револуцији 1848/49 године, - и била је једна од најзначајнијих српских породица у Хабзбуршкој монархији (Аустрија). Године 1754. почела је са радом прва српска школа у Кулпину, а недуго затим, већ 1789. г. отвара се и прва словачка школа. Обе су биле при својим црквама.
Једно кратко време, дворац и већи део имања припадао је породици Семзе. Мађар Матеј Семзо откупио је од Стратимировића посед, али после пар година, тачније 1889. г. дворац и имање је продао Лазару Дунђерском, који је, као и његов син Ђока знатно допринео развоју и модернизацији пољопривреде у Кулпину.
Посебно значајна кулпинска личност, несумњиво је и Патријарх Српске православне цркве Георгије Бранковић. Он је рођен у Кулпину 13. марта 1830. г. у свештеничкој породици, а као Патријарх је изградио српску женску школу и поклонио школи 30 јутара земље, на име одржавања школе.
Велики српски песник Лаза Костић често је боравио у Кулпину, где је и написао своју чувену песму Santa Maria della Salute, посвећену Ленки Дунђерској.
Будући да се Ђока Дунђерски оженио рођаком владарске породице Карађорђевић, чести гости кулпинског дворца били су краљица Марија са синовима, принчевима Петром, Андрејем и Томиславом. Такође су се међу гостима често могли видети и многе личности из политичког и јавног живота (председници владе Живковић и М.Стојадиновић, као и многи други).
Што се тиче личности словачке националности, које су обележиле историју Кулпина у одређеним периодима, то су Павел Јозеф Шафарик, песник Јанко Краљ и Милан Хоџа, који је био посланик Кулпинског изборног округа у Угарском сабору а касније председник владе Чехословачке.
У Другом светском рату, Кулпин је ослобођен 15. октобра 1944. г. y грађанском рату и распаду СФРЈ као војници ЈНА погинули су Јан Валенћик, мајор и Мирослав Валенћик, војник, обојица наши суграђани.
У НАТО агресији 1999 године Кулпин је био нападан у неколико наврата од стране непријатељске авијације.
 
*To je povelja ( harta ) koju je izdala Kevska „Kapitula“ (KUWA – Keva – u to vreme pustara pored Begeča), po želji Nikolausa , koji deo svog imanja poklanja Stefanu iz Ujlaka (današnji Ilok), plemiću i sudiji.

**Od bečkog dvora Stratimirovići dobijaju POVELJU izdatu 10. jula 1745. g kojom im se za ratne zasluge dodeljuje pustara Kulpin sa oko 10.000 jutara zemlje i plemićka titula.

Раданов Тодор, професор

urad

Letmo

Mariena Czoczeková-Eichardtová (1892-1972)
...
Vankúšik pod hlavou
budem mať zo žiaľov;
na rakve kvietky –
to budú spomienky.
A plachty z bôľu
skryjú družku svoju.
Boli sme, bôľ a ja,
boli sme druhovia,
spolu sme chodili
cez žitia údolia.

Nebo ma oplače
pokropí ma lejak,
na cintorín odprevadí
studený severák.

(úryvok z básne Môj pohreb)

 

Posledné články